 |
Izdavač:
Autorsko izdanje
Papir:
Freelife Mérida
cream 140 gr/m2
I izdanje (2004) –
rasprodato
Štampa:
ArtPrint
Novi Sad
|
|
|
Naručite knjigu po najpovoljnijoj cijeni,
uz dostavu na Vašu adresu |
|
|
Pogledajte kako na fotografijama izgleda ova
neobična knjiga |
|
|
Pogledajte jedan TV snimak o knjizi u kom se
vidi njen jedinstveni i neobični oblik |
|
|
Pošaljite svoj
osvrt na knjigu |
|
|
Pročitajte šta su o knjizi napisali
|
______________________________________________________
Ivana Žigon
Jedinstvena pojava na umetničkom nebu
U Beogradu se
nedavno pojavila posve neobična knjiga prepuna prijatnih
iznenađenja. Malog formata (120h160 mm), omotana trakom na kojoj
piše: „Tebi”.
Da biste je
prelistali, svlačite traku i... u ruci vam se nađu četiri knjižice
koje je traka držala na okupu. Vidite četiri iste naslovne strane (i
naslov na svakoj isti: „Tebi”). Ipak, razliku čine podnaslovi: „sa
kojom svi stihovi postaju pjesme”; „bez koje ovi stihovi ne bi
postojali”; „bez koje ovi stihovi bezglasno samuju”; „kojoj su
stihovi jedini dom, zauvijek”). Otvarate prvu knjižicu i shvatate da
je to jedan list presavijen tako da čini osam malih stranica.
Razmotavate i drugi list, i treći...
Pred vašim
očima otvara se prostor bogato ukrašen slikama Prerafaelitskog
bratstva: Vilijam Moris, Dante Gabrijel Roseti, Lord Frederik
Lejton, Henri Volis... Među slikarskim platnima, crtežima,
tapiserijama, ukrasima... kao da lebde pergamenti sa stihovima
ispisanim ćiriličnim krasopisom. Sve stilski ujednačeno i izvanredno
sjedinjeno u celinu (verovatno zato i piše da je ovu knjigu
„sastavio” Radomir S. Milić). Dok pod prstima osećate prijatnu
teksturu kvalitetnog akvarel papira, znate da u rukama držite nešto
zaista posebno.
Jedinstvenost
i posebnost ovog likovno-pesničkog dela ne iscrpljuje se u
spoljašnjem izgledu, u opremi. Mada na prvi pogled pleni izgledom,
nudeći obilje divnih slika i likovnih detalja, ovo je ipak zbirka
stihova. Oni se nižu, lepršavi, romantični, setni... rakićevski
odmereni u količini (ponegde tek stih ili dva, kao ukras: Ovo su
tvoji stihovi / ja sam ih samo zapisao...). Povremeno, a
naročito u pesmi „Bez tebe”, stihovi bljesnu i kostićevski raskošnim
vatrometom kovanica:
Protiče
vrijeme bezvremeno…
Tinja divota
bezdivotno…
Pletu se misli
besmisleno…
Promiče život
beživotno…
Nižu se snovi
besanovno…
Grči se tijelo
bestjelesno…
Lutam u stihu
bestihovno…
i sve je
prazno – bestebesno.
Bez tebe sve
je besmislica
dane mi ždere
bezdanica
snovima hara
besanica…
Dokrajčiće me
bestebica.
Čitati ovu
neobičnu knjigu (uz neizbježno uživanje i u gledanju) znači napajati
se uzvišenim nadahnućem darovitog pesnika koji u savremenu srpsku
poeziju vraća već gotovo izumrli osećaj za ritam, za tečnu, skladnu,
neizveštačenu rimu, jednom rečju
–
za
lepotu pesme. Imajući u vidu tri uslova koja je 1911. naveo Bogdan
Popović sastavljajući Antologiju novije srpske lirike („pesma mora
imati emocija, pesma mora biti jasna i mora biti cela lepa”), neke
od ovih pesama možemo smatrati antologijskim. Pažljivijem čitaocu
neće promaći pesma „Zaspi...” koja pleni neobičnom rimom, pravim
otkrovenjem:
Ispruži se na
divan
zatvori oči,
zaspi
u san utoni
divan
snovima
stvarnost zaspi
i ja ću nemir
zbiti
u tren, kad
duša usne
i tada će se
zbiti
ljubiću drage
usne…
U osvit noćnog
skupa
na drhtaj
tvoga java
mi sanjaćemo
skupa…
Snovi su naša
java.
Rimovanje reči
koje se isto pišu, a imaju različito značenje, nijedan naš pesnik
dosad nije koristio. Ovde to nije tek puka novotarija koja je sama
sebi cilj. Pesnička novost je skladno utkana u tkivo dobre pesme
dajući joj dodatni, poseban, jedinstven okus. Sjajan primer kako se
modernim i novim obogaćuje baština srpskog pesništva.
Radomir Milić,
nesumnjivo darovit pesnik čije su ranije pesme već postale deo Hrama
srpskog pesništva, ovim pesničko-likovnim delom uneo je novinu,
doneo jedinstvenu, prijatnu svežinu u starinskom ruhu, bogateći
njome
koliko srpsko pesništvo, toliko i izdavaštvo.
A
činjenica da ovaj izvanredan četvorolist krasi izloge mnogih
beogradskih knjižara (što je izuzetak kada je savremena poezija u
pitanju) potvrđuje da čitaoci nisu izgubili zanimanje za Stih, za
Umetnost i za Lepotu.
Kada u nekom
izlogu ugledate neobičnu slikovnicu stihova „Tebi”, nemojte je
zaobići. Dodirnite je. Prelistajte. Napojite dušu lepotom.
Biseri poput
ovoga ne viđaju se često.
______________________________________________________
Mile Medić
Pesnički
listovi
Pesnik Radomir
Milić pojavljuje
se u poeziji uvek u drugom ruhu, pa se čini da se pod tim imenom javlja
više pesnika. U tim raznovrsnim oblicima nepromenjiv
je i uvek nov samo
njegov
pesnički dar.
Sada se
pojavio u novom obliku, drukčijem od svih pređašnjih
i sadašnjih.
Nije izdao novu knjigu,
nego novu poeziju u listovima kakvi su se nekada pisali i slali kao
poslanice prijateljima
i vladarima, ili su se tajno odnosili na ruke obožavanim gospama. Na
njima
ne piše ime gospe kojoj su upućeni. Na svakom listu je tajno ime i
adresa – Tebi.
Ime pošiljaoca
je takođe skriveno.
Njegovi
tanko izgravirani inicijali jedva se mogu naći upleteni u raskošne
ukrase ornamenata i slika.
Sve to
pesničkim listovima daje draž tajne. Gledalac i čitalac ima utisak
da mu je u ruke nenadano dospelo nečije tajno
ljubavno
pismo. I posle dugoga gledanja
i čitanja,
odgonetanja
i nagađanja,
listovi ostaju tajna, ona najlepša tajna koju sadrži svaka umetnost,
naročito poezija.
Listovi su
skladan spoj slika i pesama. Ne zna se gde počinje
slika i gde završava pesma. Užitak koji može imati gledalac i
čitalac razgledajući ove listiće može biti pravi umetnički doživljaj,
kao i uvek kada se čovek nađe pred lepotom. Lepota i nije ništa
drugo nego ono čega se čovek nikada ne može nagledati.
Poezija
Radomira Milića nastanila se na listovima poput onih koji se mogu
naći u starim spomenarima.
Među raskošnim
slikama i ornamentima može se naići i na raskošno lepe stihove, kao
u pesmi „Zaspi...”:
Ispruži se na
divan
zatvori oči,
zaspi
u san utoni
divan
snovima
stvarnost zaspi
Ovo su
najpunije i najzvučnije rime u našoj poeziji. One odjekuju u pesmi
kao jeka istim glasom, ali potpuno novim pesničkim smislom i značenjem.
Stihovi su
prosuti na četiri pesnička lista koji se rasklapaju, svaki na osam
strana.
Njih
povezuje jedna traka, jedna poezija i jedan istančan osećaj za sliku
i slikarstvo.
Zadivljuje
činjenica
da se na tako malo prostora može naći tako mnogo sadržaja i lepote.
______________________________________________________
Branislav Matić
Poslednji
čuvar
svete
vatre
Pisati stihove u jednoj ovakvoj epohi, pogotovu „obične ljubavne
pesme”, prava je hrabrost. Obred, žrtva, inicijacija. Strašni izazov
demonima cinizma.
Pesnik je poslednji čuvar svete vatre, branilac citadele u tvrđavi
koju su odavno napustili i Kralj, Sveštenik, Ratnik, Žena.
Uzaludnost tog herojstva čini ga još veličanstvenijim.
Podvig pesnika jednima obnavlja nadu od koje će živeti, druge
podseća da prirodni rat protiv naoružanih trgovaca nikada suštinski
ne mogu izgubiti, a
Njoj,
kojoj iz neobjašnjivih razloga pevamo, zaista gradi jedini stvarni
dom. Pesnikova „čedna poročnost” spada u božanske paradokse.
Tvoji stihovi i način na koji si ih izobrazio, ukratko, veoma su
lepi i pričinjavaju radost. Krunski razlog da neka Prava Žena
pokloni (ponovo) svoj život tebi ili nekome ko se posluži tvojom
čarolijom. Ostalo su brbljanja jalovih kritičara, tih neostvarenih
pisaca u najavi. Ako bi baš trebalo da izdvojim jednu od četiri
table-posvete koja mi se najviše sviđa, onda bi to bila ona koju sam
skriveno već citirao u svom nepotrebnom i taštom mudrovanju. Ona sa
najmanje
reči i najviše ognja.
End
kampf.
| 
